Menopauza
Kada će menopauza nastupiti zavisi od informacija zapisanih u genima i stila života (gojaznost, pušenje, hormonska kontracepcija). Uzajamno delovanje niza faktora utiče na to da li će menopauza nastupiti: prerano (tridesete), prekasno (početak šezdesetih) ili očekivano – na prelazu četrdesetih u pedesete godine života. Potrebno je promeniti predrasude o menopauzi, ali i predrasude o starenju. Dobro je prepoznati i predvideti prve signale “sagorevanja” jajnika. Teško je zaustaviti vreme, a još teže vratiti biološki sat. Ono što možemo učiniti je prevencija, da upoznavanjem sopstvenog tela i načinom života usporimo ulazak ćelija u proces starenja.
Promene koje nastupaju u menopauzi upravo su posledica ubrzanog starenja, a većina simptoma nastaje zbog hemijske neravnoteže u mozgu žene. Hormoni i neurotransmiteri oblikuju naš izgled i mentalno zdravlje. Poznavanjem jedinstvenih neurohemijskih odnosa u mozgu i telu možemo izabrati način odbrane protiv procesa starenja: promenu životnih navika i ishrane, primenu adekvatnih suplemenata, primenu “bioidentičnih” hormonskih dodataka, adekvatnu primenu “klasičnih” lekova.
Termin menopauza se uobičajeno odnosi na smanjenu funkciju ženskog reproduktivnog sistema. Zabluda je povezivati je samo sa smanjenjem plodnosti, padom libida i polne želje, jer ne postoji organ koji ne prolazi kroz “pauzu”. Upravo te “pauze” su odgovorne za smanjeno izlučivanje hormona. Simptomi menopauze i simptomi svih ostalih “pauza” preklapaju se i međusobnim delovanjem rezultuju procesom starenja, jedinstvenim za svaku ženu.
Simptomi menopauze i ostalih “pauza”
Možemo li zaustaviti pad nivoa hormona koji se dešava u procesu starenja?
Teško, nemoguće… kao što je nemoguće zaustaviti i starenje, ali usporiti svakako možemo. Možemo se odgovorno ponašati prema sebi i svom zdravlju, prepoznati prve simptome bolesti, ali i “pauza”. Preventivni dijagnostički pregledi i laboratorijska testiranja, svakodnevno osluškivanje organizma osiguravaju rani početak optimalne personalizovane terapije.Preporuka je da se hormoni kontrolišu počev od 35. godine kako kod žena tako i kod muškaraca.
Sve popularnija je upotreba bioidentičnih hormona u cilju očuvanja zdravlja u poznim godinama. Hormoni dostupni u bioidentičnom obliku su: androstendion, kalcitonin, DHEA, DHEA-S, eritropoetin, estriol, estron, hormon rasta, hidroksikortizol, aldosteron, inkretin, inzulin, melatonin, paratiroidni hormon (PTH), pregnenolon, progesteron, testosteron, hormoni štitne žlezde (T3, T4), vitamini D2 i D2, oksitocin, holecistokinin. Bioidentični hormoni nemaju nus pojave, samo je potrebno pronaći odgovarajuću dozu za svakog pojedinca.
U zavisnosti od cilja istraživanja, ređali su se argumenti “za” i “protiv” klasične hormonske terapije. Raspravljalo se o ukupnim rizicima i koristima, sa posebnim naglaskom na tezu o pokretačkoj snazi estradiola u razvoju karcinoma dojke. Kako je moguće da male terapijske koncentracije estradiola podstiču rast karcinoma? Zar ženske dojke nisu navikle na mnogo veće doze estradiola? Čini se da je uzrok u svojevrsnoj hipersenzibilizaciji koja nastaje usled smanjenog izlučivanja prirodnih hormona još u perimenopauzi.
Efekti bioidentičnog hormona
- Bolest i zdravstveni poremećaji nisu normalni i neizostavni deo starenja.
- Štetni efekti starenja rezultat su bolesti i hemijskih promena.
- Promenom životnih navika i ishrane, suplementacijom primenom bioidentičnih hormona možemo zaustaviti, čak i obrnuti, efekat “pauza”.
- U trećoj životnoj dobi možemo biti snažni, produktivni i uživati u životu.
Menopauza nije kraj seksualnog života, britkog pamćenja, novih saznanja i produktivnosti. Možemo uživati čak i u kasnijim godinama, otkrivati nova područja života, učiti, stvarati.
