Translation in serbian
Možemo li hranom uticati na stres?
Stres je verni pratilac modernog načina života. Okupirani poslom, brojnim zadacima i brigama često posežemo za nezdravom, štetnom hranom, velikim količinama šećera i kofeina kako bi “izgurali dan”. Dugoročno se gomila sve više stresa, a time i problema, najčešće zdravstvenih. Upadamo u začarani krug iz koga sve teže izlazimo.
Hrana i stres su međusobno usko povezani: hrana daje snagu, osećaj kontrole i zadovoljstva koji su u trenucima stresa neophodni. Tada posežemo za ʺhranom za utehuʺ koju obično odlikuju visoka kalorijska vrednost i jednostavnost pripreme. Takva hrana predstavlja i najgori mogući izbor jer uzrokuje osećaj letargije, smanjuje sposobnost tela da se bori protiv efekta stresa. Ali ne samo to, dugotrajna izloženost stresu može uticati na povećanje krvnog pritiska i holesterola, što sa sobom povlači i druge zdravstvene probleme poput glavobolje/migrene, napetosti u mišićima, ubrzanog lupanja srca, problema sa varenjem, otežanog disanja, napadima panike, nesanice, prekomernog stvaranja kortizola, smanjenja libida, gubitka kose i ukupnog slabljenja imunog sistema.
U kontroli stresa hrana igra jednu od ključnih uloga. Adekvatna količina hranjivih komponenti koje unosimo nam može pomoći da se lakše suočimo i nosimo sa svakodnevnim izazovima. Najbolje rešenje predstavlja hrana koja je u skladu sa našim genetskim zapisom, koju na najbolji mogući način možemo da iskoristimo. Spanać, piletina, borovnice, semenke i avokado su neke od namirnica koje deluju efikasno u borbi protiv stresa. Takva će nas hrana umiriti, okrepiti i pružiti hranjive materije potrebne celokupnom imunitetu za pravilno funkcionisanje.
Svakodnevni unos velikih količina napitaka bogatih kofeinom negativno utiče na mozak i nervni sistem i stvara zavisnost. Takođe, previše kofeina smanjuje količinu magnezijuma u telu i izaziva efekte slične efektima izloženosti stresu. Unos od 800-1000 mg magnezijuma dnevno pomaže pri održavanju smirenosti i opuštenosti čime osigurava kvalitetan i dubok san.
Važno je pomenuti i to da je velika greška preskakanje obroka, obično zbog nedostatka vremena ili zato što u svojoj preokupiranosti obavezama jednostavno zaboravimo da jedemo. Time, povećavamo verovatnoću posezanja za štetnom hranom i prejedanjem.
Važno je da izdvojimo vreme za svaki obrok i da mu se posvetimo u miru, a ne da jedemo na brzinu, “s nogu”. Treba težiti ka tome da budemo umereni u svemu, da biramo manje, češće obroke pripremljene od svežih namirnica, da obezbedimo dovoljan unos vitamina A, C,E, vitamina B grupe, kao i minerala cinka, selena, kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Time ćemo ojačati svoj organizam i umanjiti negativne biohemijske i fiziološke uticaje stresa.
Kada promeniti svoju ishranu i krenuti u borbu protiv stresa?
Odmah!
