Laktozna intolerancija
Intolerancija laktoze je nemogućnost varenja mlečnog šećera – laktoze. Kod većine ljudi sposobnost varenja laktoze znatno se smanjuje već nakon druge godine života.
Kada organizam prestane efikasno da vari laktozu, uzimanje mleka, mlečnih proizvoda i ostalih proizvoda koji sadrže makar i tragove laktoze (hleb, pahuljice, instant supe, grickalice…) može izazvati razne tegobe poput bola u stomaku, grčeva, nadutosti, mučnine, probleme sa gasovima i proliv.
Intolerancija na laktozu izaziva probleme sa varenjem koji mogu znatno smanjiti kvalitet života. Ako se ovakvi simptomi pojave kod dece, ne bi ih trebalo ignorisati.
Intoleranciju na laktozu važno je razlikovati od alergije na mleko jer je intolerancija na laktozu problem sistema za varenje, dok kod alergije na mleko reaguje imunološki sistem. Simptomi intolerancije na laktozu postaju vidljivi u ranom detinjstvu ili u razdoblju adolescencije.
Zašto se testirati?
Učestalost intolerancije na laktozu u Evropi je velika. Ukoliko imate želudačno-crevne probleme sa gore navedenim simptomima (posebno nakon konzumiranja mleka i/ili mlečnih proizvoda), svakako je preporuka napraviti test intolerancije na laktozu. Testiranje je važno jer pozitivan rezultat omogućava uvođenje adekvatne ishrane, a ako je rezultat negativan i ona se eliminiše kao uzrok probavnih smetnji, problem se može usmeriti prema drugoj dijagnozi.
Kako se testirati?
Postoji više načina testiranja intolerancije na laktozu, međutim većina testova često je iscrpljujuća i bolna jer se zasniva na izazivanju simptoma i invazivnosti, a često su i manje osetljivi i nedovoljno specifični.
Metoda genotipizacije je najnovija metoda za detekciju genetičke predispozicije za intoleranciju laktoze. Razvijena je kako bi se rešili problemi poput nedovoljne specifičnosti i osetljivosti i daje najpouzdanije rezultate. Ova se metoda ne zasniva na registrovanju simptoma i posledica netolerancije, nego otkriva sam uzrok problema tj. genetičku predodređenost zbog koje se simptomi i javljaju.
Genotipizacijom se otkriva genetička predispozicija intolerancije na laktozu tj. otkriva se da li postoji mogućnost za manifestaciju intolerancije ili ne. Otkrivanje genetičke podloge za postojanje intolerancije pre nego se pojave karakteristični simptomi, omogućava da se odgovarajućom ishranom potpuno izbegne pojava simptoma.
Kako se sprovodi testiranje?
Testiranje se sprovodi analizom DNK iz uzorka brisa sluzokože usne duplje ili iz krvi. Postupak uzimanja uzorka u potpunosti je bezbolan i traje svega 10-15 sekundi.
Razumevanje genetičkog rizika
Do netolerancije laktoze dolazi kada se enzim koji razgrađuje mlečni šećer (laktaza) više ne proizvodi u količinama dovoljnim za razgradnju laktoze. Istraživanja su pokazala da je ta smanjena proizvodnja enzima laktaze, a time i rezultujuća netolerancija na laktozu, povezana sa promenom na jednoj poziciji unutar gena MCM6. Na toj poziciji unutar navedenog gena može biti prisutan citozin (C) ili timin (T), gde je citozin povezan sa netolerancijom na laktozu, dok je timin u vezi sa tolerancijom na laktozu.
Molekularne metode (DNK metode) koje se primenjuju u testovima za testiranje netolerancije na laktozu zasnivaju se na detekciji citozina ili timina na određenoj poziciji unutar gena MCM6. Iako je tu detekciju moguće izvršiti koristeći različite molekularne metode, većina tih metoda tehnički je vrlo zahtevna i skupa, a neke su i nedovoljno specifične.
Prilagođena ishrana
Kako stepen intolerancije može biti od delimične do potpune, za izbor adekvatneterapije najvažnije je uzeti dobru anamnezu i svaku terapiju prilagoditi pojedincu. Zavisno od stepena poremećaja, u ishrani treba delimično ili potpuno izbegavati laktozu ili koristiti zamene za enzim laktazu u obliku tableta ili kapi.
Osobe koje su intolerantne čak i na najmanju količinu laktoze moraju sprovoditi rigoroznu dijetu bez laktoze vodeći računa da se ona može naći prikrivena u mnogim proizvodima koji ne spadaju u mlečne. Kod delimičnog nedostatka male količine mleka ili mlečnih proizvoda se mogu tolerisati pa se u ishrani mogu koristiti mlečni proivodi sa smanjenim udelom laktoze ili kojima je dodat enzim laktaza. Alternativa su obogaćeno sojino mleko ili mleko pirinča. Mleko se može koristiti u ograničenim količinama uz obroke jer se tako bolje podnosi. Fermentisani proizvodi poput kefira, kiselog mleka mogu se koristiti bez problema, a pojedini sirevi, poput edamera imaju malu količinu laktaze jer se ona smanjuje tokom zrenja sira
