Ako se nakon konzumiranja alkohola osećate “čudno”, to ne mora uvek da bude znak da ste malo preterali sa pićem. Ako vaše telo ne može da metaboliše alkohol dovoljno brzo, nastaju simptomi netolerancije: glavobolja, vrtoglavica, mučnina i povraćanje, lupanje srca. Ovi simptomi se mogu javiti posle samo jedne popijene čašice.
Zašto se to dešava?
Sav uneseni alkohol podleže vrlo složenim hemijskim procesima razgradnje u čovekovom organizmu. Razgrađuje se kroz niz lančanih hemijskih reakcija, gde se stvaraju međuprodukti koji se odmah dalje razgrađuju. Na kraju se alkohol razloži na svoje krajnje produkte: ugljen-dioksid i vodu, koji se iz organizma eliminišu putem izdahnutog vazduha, znoja, stolice i mokraće. Zdrava jetra razgrađuje alkohol različitom brzinom, zavisno od vrste i količine alkoholnog pića, ali i od gena osobe koja ga uzima.
Istraživanja su pokazala da netolerancija prema alkoholu može biti genetska, tj napisana u našoj DNK. Postoji veliki broj gena koji bi mogli biti uključeni u složenu patogenezu alkoholizma. U tom pogledu najviše su istraženi geni enzima koji razgrađuju alkohol, aldehid dehidrogenaza (ALDH2) i alkohol dehidrogenaza (ADH1B), a istraživanja su takođe obuhvatila i serotonergičke i GABA-ergičke gene.
Enzim ADH1B je odgovoran za prvu fazu metabolizma u kojoj se alkohol (etanol) metaboliše u acetaldehid, a enzim ALDH2 je odgovoran za dalju razgradnju acetaldehida na acetat, ugljen- dioksid i vodu. Mutacije na genima koji kodiraju ove enzime dovode do toga da se acetaldehid, koji je toksičniji od samog etanola, ne može ukloniti dovoljno brzo nego se nagomilava u organizmu izazivajući pojavu tegoba.
Svako drugačije reaguje na alkohol, na šta imaju uticaj telesna masa, građa tela, pol (žene su osetljivije na alkohol), psihičko stanje, upotreba lekova, količina unete hrane. Informaciju o tome da li ste tolerantni na alkohol ili ne možete dobiti putem DNK analize. Ukoliko intolerancija postoji, jedini način za sprečavanje pojave neugodnih simptoma je izbegavanje unosa alkohola.
